RANI POČECI

Početak je važan..Onnas vodi do ostatka priče,može nam pokazati zašto i kako reagujemo na kasnije dogadjaje tokom života.
Imala sam savršen početak,u očima mnogih ljudi pa i u mojim.Naravno, opet smo tu- moje razumevanje »savršenog« je bilo zasnovano na tome šta sam iskusila i mislila tokom godina.Odrasla sam u porodici sa dvoje roditelja,na farmi usred ničega.Niko u mojoj užoj i široj porodici nikad se nije razveo,samo jedna osoba je bila pušač, a samo dve osobe su dotakle alkohol.Nije bilo poroka u mojoj porodici.Nije bilo svadja i tuča,za koje znam,delovalo je da se svi slažu.Odlazili smo u crkvu dva puta nedeljno-svake nedelje i svake srede uveče.Učila sam o Bogu,Isusu i koliko mi je potreban Spasitelj, iako sam mislila da sam »mala dobra devojčica« iz veoma dobre porodice.
Uprkos činjenici da sam imala starijeg brata i sestru, bila sam prilično dovoljna sama sebi.Sestra je starija od mene pet godina ,a pošto sam ja bila više muškarasta, a ona ne razlika se činila još većom.Osam godina razlike izmedju brata i mene ,činilo se kao decenije.On je odrastao pre nego što sam stigla da ga bolje upoznam.
Nije mi smetalo da budem najmladaja i da dosta vremena provodim sama.Verujem da sam čak i u najranijim godinama bila mislilac..onaj ko se pita i razmišlja o životu,neko ko je našao utehu u tišini prirode ,koja me okružuje i u mekom golicanju mačića ,koji su ,izgleda, bili neizbežni svakog proleća na farmi.Mogla sam satima da šetam širokim pašnjacima,i da u šetnji razgovaram sa Bogom.Sve što sam naučila o Bogu bilo je dobro. On je ljubazan i blag, čini nam sve najbolje, štiti nas i brine o nama.Da, On je mogao da bude ljut na nas i razočaran zbog našeg greha,ali On je uvek bio pravedan i spreman da nam oprosti i prihvati nas ponovo.Znam Boga ,koji je ljubazan i pun ljubavi.Volela sam Bogai znala sam da će On uvek biti tu za mene.On je bio moj prijatelj.
Odrasla sam,završila srednju školu i odselila se na koledž.Odselila sam se na mali Hrišćanski koledž , udaljen oko 300 milja od kuće.Bila sam spremna za neku avanturu, da istražim taj novi, nepoznat svet ,koji se zove Holland, Michigan. U talasastim brežuljcima sa borovima,plažama sa peščanim dinama ,bila sam u magičnom svetu u poredjenju sa miljama i miljama ravnih polja i njiva,koje sam jedine poznavala.Sloboda od očiju roditelja, bila je nešto novo za mene i svidjalo mi se.Sa slobodom su došla i iskušenja, i ja sam upala u njih.
Razvila sam prijateljstva koja su me odvela u napijanje.To nije vreme na koje gledam sa ponosom,i kad bi u život u moglao da se pritisne dugme za brisanje, ovo bi bio taj period.Ali početkom druge godine, znala sam da ovo nije ono što sam želela od života i tražila sam način da izadjem iz toga.Ali kada su svi tvoji prijatelji non stop na zabavama,teže ti je da se izvučeš.Ali Bog je imao plan!
Tokom nekoliko meseci upoznala sam muškarca po imenu Rob.Od trena kada sam ga ugledala privlačio me je i iz nekog čudnog razloga nisam želela da ga razočaram ,iako se nikad nismo formalno upoznali.Tokom ispijanja vina čula sam da je on predao svoj život Bogu i da se odrekao svog »divljeg puta« pre oko 6 meseci.I ja sam to želela.Očajnički sam želela da prekinem moj životni stil opijanja sa prijateljima,znala sam da ovde ne pripadam,već crkvi u sledjenju Boga.Ovaj čovek je to uradio.Ali ,kada smo se po prvi put sreli,bila sam,tu, sedela u baru sa svojim uobičajenim prijateljima, napola pijana,.Očajnički sam želela da se ne pojavi dok pijem,osećala sam da ću uprskati svoju jedinu šansu ,da me on pozove na sastanak.Ne možete se pretvarati da niste pijani, kada već jeste.Stidela sam se i bojala sam se da nikad neće želeti da bude samnom.Ipak on me je otpratio do mog studenstskog doma i pozvao me na sastanak.Bila sam presrećna da izadjem sa njim!To je bio poslednji put da sam pila.Zabavljali smo se oko dva meseca, verili smo se i za malo više od godinu dana smo se venčali.
Svi mi imamo neku sliku o tome kako bi trebao da izgleda naš život,gde ćemo živeti,koji posao bi voleli da radimo,da li ćemo se venčati ili ne,koliko dece biželeli da imao,koji automobil da vozimo itd.Sumnjam da bilo čija slika ikada bude ostvarena baš onako kako su je zamislili.I ja sam imala ove snove,i potpuno sam očekivala da se planovi ispune ,sa po nekim odstupanjem.Zašto da ne, zar svet nije savršen?Ja sam bila dobra hriđćanka,koja nije učinila ništa loše.Odlazila sam u crkvu, proučavala svoju Bibliju,molila se i živela dobar,čist život.Zaslužila sam da imam dobar život, i znala sam po Pismu da je Bog imao plan za mene, plan napretka i da ne želi da me povredi.Bog je bio dobar i pazio je na mene.Imala sam sjajan početak.
Kako sam malo razumela , da je verovanje o Bogu,Njegovoj dobroti Njegovoj ljubavi za mene i Njegov savršeni planu za mene , je da budem više puta testirana i da će borba vere biti tokom celog života.